7 fascinantnih činjenica o mozgu od vodećih neuronaučnika
-
Čak i kada nemamo slobodnu volju, naš mozak izmišlja priče koje impliciraju da imamo
„Neuronaučnici koji proučavaju pacijente pokazali su da ako stimulišete dio motoričke oblasti generišete određeno ponašanje, osoba će smisliti priču o tome zašto je imala volju da uradi tu akciju.
2. Neuronaučnici mogu da čitaju maštu pacova
Poznato je da hipokampus čuva uspomene i predstavlja prostor, ali nedavni dokazi sugerišu da on takođe podržava maštu. Kada je ovaj režim mentalne simulacije uključen, možete pročitati šta pacov može zamišljati iz njegove neuronske aktivnosti.
3. Preko polovine neurona u vašem mozgu ima samo četiri ulaza
Zrnaste ćelije, koje su jedna od najjednostavnijih ćelija u malom mozgu, čine više od polovine neurona u vašem mozgu! Ćelije granula su veoma male i imaju samo četiri dendrita od kojih svaka ima samo jednu sinapsu. To znači da ćelije granula primaju samo četiri uzbudljiva bita informacija ukupno, tako da moraju da rade neku jednostavnu integraciju, a ipak čine polovinu neurona u vašem mozgu tako da moraju biti veoma važan supstrat za nešto.
4. Slonovi su razvili ogromne regije mozga da kontrolišu svoje surle
Ljudi kažu da slonovi imaju najveći mozak i najveći broj ćelija, a razlog je što imaju ogromnu (čak nesrazmjernu od ljudi) količinu granula ćelija u malom mozgu. Dio razloga je to što slonovi moraju da budu u stanju da kontrolišu svoje surle koje su neverovatno složene sa mnogo različitih mišića.
5. Riba zebrica može da regeneriše kičmenu moždinu
Nevjerovatna stvar kod zebrica, i većine vodozemaca i riba je da ako im presječete kičmenu moždinu, a zatim ostavite životinju samu, u roku od najviše nedelju dana, cijela kičmena moždina se sama regeneriše i riba će samo otplivati.
6. Većina vaših neurona živi sa vama cio život
Neuroni sa kojima ste rođeni su uglavnom neuroni koje imate kada umrete, tako da ove ćelije žive sa vama cio život. Tokom vašeg života, ove moždane ćelije akumuliraju genetske mutacije i kod odrasle osobe se smatra da su genomi naizgled svih neurona u mozgu jedinstveni.
7. Vaš mozak se stara da svet ne izgleda naopako
U ranim danima neuronauke, kada su naučnici otkrili da pored fokusiranja slika, sočivo u očnoj jabučici takođe okreće slike naopako u odnosu na svijet. Veliko otvoreno pitanje neko vrijeme bilo je kako ga vaš mozak ponovo okreće na desnu stranu? Zašto svijet ne izgleda naopako, ako je u tvojoj očnoj jabučici naopako?
Na kraju su ljudi shvatili da mozak ne mora ponovo da ga okreće naopačke, kada jednom uđe u mozak, više nemate apsolutne koordinate. Ako se nešto nalazi na dnu vašeg vizuelnog korteksa, to ne odgovara da je u stvari nisko u svetu. Mozak sada brine samo o relativnim koordinatama, kada ga stavite u neuronski prostor.
Ovo je bio filozofski proboj za neuronauku: koordinate mozga su bile više nevezane za koordinate svijeta nego što se u početku čini intuitivnim. Mislim da je ovo samo zaista dobra metafora za teški problem neuronauke uopšte, a to je da reprezentacije u mozgu nisu u vezi sa reprezentacijama u svijetu na bilo koji veoma čist i lak za karakterizaciju način.
Sve dok mozak može da sastavi stvari da bi konstruisao ponašanje, on može da ih pocjepa, presavije i uradi sve vrste čudnih stvari sa predstavom. Samo treba da bude u stanju da to projektuje na ispravno ponašanje na kraju. To je jedan od razloga zašto je učenje predstavljanja toliko važno, jer nam daje neki kontekst za razumjevanje, kako treba da izgleda dobro predstavljanje?
Možemo ograničiti ove nevezane modele reprezentacija u mozgu razmišljajući: “Za šta bi ovo trebalo da bude dobro” i “Šta bih radio da sam mozak?” (što je smešno pitanje, jer jesmo).
